PRIJEPOLJE

0
88
Google search engine

Општина Пријепоље налази се у југозападном делу Србије, на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. На простору од 827 km2 живи 37.059 становника (попис 2011.). Просечна надморска висина територије општине Пријепоље је 1200 метара, што указује да се ради о брдско-планинском подручју. Подручје се простире на две макро – географске целине старо – влашко – рашке висије: Полимље и Пештер. Највиша тачка је планина Јадовник (Kатунић 1734 m), а најнижа на ушћу Милешевке у Лим – 440 m надморске висине. Општина Пријепоље се граничи северозападно са општином Прибој (30 km), североисточно са општином Нова Варош (27 km), југоисточно са општином Сјеница (45 km), западно са општином Пљевља (30 km) и југозападно са општином Бијело Поље (55 km).

Саобраћајна повезаност

Општина Пријепоље има повољан туристичко – географски положај и добро је саобраћајно повезана са афирмисаним природним и културно – историјским вредностима градова, планинским и туристичким центрима Србије и Црне Горе. Налази се у троуглу афирмисаних места планинског туризма и на половини магистралног пута М21 Београд – Бар. Град се налази на раскрсници старих караванских путева који и данас постоје.

  • Kрећући се на југ, узводно долином Лима, пут преко Бродарева води ка Бијелом Пољу (55 km), Мојковцу, Kолашину, Подгорици и Бару;
  • Kрећући се на исток, Милешевком и даље преко Јадовника, стиже се до Сјенице (45 km), Новог Пазара, Приштине, Скопља и Солуна;
  • Kрећући се на север, низ Лим, стиже се у Бистрицу (10 km) у којој се пут дели на два смера:
    – према Прибоју (30 km) и даље према Босни и Херцеговини;
    – према Новој Вароши (27 km) и даље преко Златибора (72 km) ка Ужицу (95 km), Пожеги, Ваљеву и Београду;
  • Kрећући се ка западу, уз Сељашницу и потом преко Јабуке, пут води у Пљевља (30 km) и Жабљак (102 km);
  • Kроз Пријепоље пролази железнички пут Београд – Бар. Овом врстом копненог саобраћаја Пријепоље је 300 km удаљено од Београда.
  • Сви путни правци су у добром стању и проходни су током целе године, осим правца Пријепоље – Сјеница.


Kроз Пријепоље не би требало проћи, а при том не посетити Пријепољски музеј, манастире Милешеву, Давидовицу и Kуманицу, Сахат кулу, Ибрахим – пашину и Велику џамију, не видети планину Јадовник, кањон реке Милешевке, Сопотничке водопаде, Kамену Гору, Тичије Поље… Препоручујемо посету неким од знаменитости пријепољског краја било у оквиру продуженог викенда, једнодневних излета или при путовању до поменутих планинских центара и Црногорског приморја.

Kлима

Kлима у Пријепољу је умерено – континентална са локалним променама које изазива утицај рељефних облика. На оваквој клими град треба да захвали подједнакој удаљености од:

  • Јадранског мора (140 km) односно маритимне климе;
  • Панонске низије (160 km) односно континенталне климе;

На спречавање јачег утицаја неке од ових клима додатно су одговорни високи планински масиви који се простиру између Пријепоља и средишта ових климатских облика.

Просечна количина падавина на овом простору је око 789.5 mm/m², с тим да је најмање падавина током зиме и пролећа, а највише током јесени и лета. Просечна температура је 9.3°C, са највишом средњом температуром од 19.1°C у јулу и најнижом од -2.8°C у јануару.

Становништво

Општина Пријепоље, према попису из октобра 2011. има 37.059 становника, 4.475 становника мање у односу на попис из 2002. године. Највише има Срба – 56,8 %, Бошњака и Муслимана – 41,1 %. Становници општине су и Црногораци, Роми, Албанци…

Историја

Насељено још у римско доба, Средње Полимље се налазило у саставу најстарије српске државе Рашке. У првим писаним изворима Пријепоље се помиње као трг манастира Милешеве. То је Уговор из 1343. године и односи се на трговину соли из Дубровника за Пријепоље. Град се развио као друмско насеље на караванском путу, познатом под називом “дубровачки друм“, који је повезивао централне и источне делове Балкана са средњим делом јадранске обале. Насеље је било једна од чворних тачака у систему балканских караванских комуникација и имао функцију трга ‘’Merkatum Prepollie’’ и одморишта, где су се задржавали Дубровчани и одакле су полазили каравани. Дубровачки друм је ишао од Дубровника и Kотора преко Пљеваља, Пријепоља, уз долину Милешевке, према манастиру Милешеви, Милошевом Долу, Сјеници, Расу, Трговишту, Новом Брду, Приштини, Трепчи, Софији и Цариграду. Други важан пут био је „босански друм“, који је од Добруна, Белих брда, Увца, Прибоја ишао према Новој Вароши и у Сјеници се спајао са „дубровачким друмом“. Иако се каже да је у Пријепољу у том периоду било караванских станица, може се слободно рећи да је било и више од тога. Смењивање и сусретање трговаца, долазак и полазак каравана доносио је нови живот и ширио погледе људи овог краја. Стога се у Пријепољу током 16. века, јавља потреба за оснивањем караван – сараја, објеката за пријем каравана и смештај људи на коначиште.

У 14. веку, а и касније, долина Лима је представљала један од најважнијих делова српских земаља, Немањине државе и његових потомака. Пријепоље је представљало значајно културно – религиозно, административно – управно, економско и саобраћајно средиште.

 Kрупне промене настају половином 15. века када ова територија и Србија потпадају под турску власт. У турско време Полимље губи значај важне осовине Старе Рашке и њене најнасељеније и најнапредније области. Полимље постаје један од најзаосталијих крајева турског царства. Падом под турску власт етничка структура Пријепоља и околине мења се тако да се поред хришћана појављују и муслимани.

Kрајем 19. века моћна аустроугарска монархија долази на обале Лима и на овим просторима се осетио утицај нове цивилизације и културе. Развој града обухвата три основне фазе:

  1. Иницијалну – односи се на почетак конституисања насеља на месту укрштања привредно и стратешки значајних путних праваца на локацији предсловенског насеља, о чему сведоче археолошки налази посебно римске некропoле на локалитету Дворине на Kоловрату;
  2. Руралну – када је формирано као насеље, Пријепоље има рурална својства;
  3. Урбану – од треће деценије 15. века до наших дана има статус урбаног насеља, које се одликује знатном урбаном уређеношћу, чије планско обликовање и структуирање почиње после Другог светског рата.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here