Река Милешевка је између планинских масива Златара и Јадовника формирала дивљу клисуру дугу 24 km. Ова клисура достиже дубину од чак 1230 m а на неким местима се сужава свега 4 m. Специфичан географски положај, геолошке, геоморфолошке и климатске карактеристике утицале су на то да је клисура Милешевке једно од најинтересантнијих флористичких и фитогенетских подручја у простору Србије. Ово подручје проглашено је за заштићено подручје прве категорије од изузетног националног значаја где се налазе неки од најзначајнијих верских и културних споменика овог краја међу којима су манастир Милешева, Савине испоснице, средњовековни град Милешевац, џамија у Хисарџику… Ова дубока клисура станиште је многим биљним врстама, око 317, међу којима су Панчићева оморика, тиса, питоми кестен, граб и многи други али и животињским врстама међу којима су: Белоглави суп, патуљасте сове и орлови који се ретко могу видети у Србији. Милешевска колонија белоглавог супа броји око 52 гнездећа пара.
